Landscape

Rani život, porodica i obuka

Ežen Bleri je rođen 1805. godine u Fonteneblu, u Francuskoj. Odrastao je u vojničkoj porodici, u okruženju koje je defini sake disciplina i red koji je pratio profesiju njegovog oca. Njegov otac je dane provodio podučavajući matematiku i fortifikacije u lokalnoj vojnoj školi, a to okruženje preciznih mjera i odbrambenih struktura duboko je oblikovalo pejzaž njegovog mladalačkog doba. Kako se škola premestila 1808. godine, porodica se preselila u Sen-Sir, gde je Ežen Bleri proveo svoje formativne godine u Vojnoj specijalnoj školi u Sen-Siru.

Njegov put ka vizuelnim umetnostima konačno je usmeren pod vođstvom Žili Volpelijer. Pod njenim mentorstvom, počeo je da razvija tehničke veštine neophodne za njegov kasniji rad. Fokusirao se na preciznost crteža i složenost grafike, učeći kako da fizički svet prenese na papir. Te rane lekcije postavile su temelj za život posvećen posmatranju najsitnijih detalja prirodnog pejzaža.

Pokrovitelji, radionica i narudžbine

Rani razvoj karijere koju je gradio Ežen Bleri oblikovala je podrška komtese de Montalivet. Pod njenim pokroviteljstvom, tokom 1820-ih godina, počeo je da usavršava svoje tehničke sposobnosti. Prvo je stekao veštinu litografije, metode koja mu je omogućila da svoje zapažanja o prirodnom svetu prenese na kamen. Ubrzo nakon što je ovladao ovim procesom, okrenuo je pažnju akvafort graviranju, dodajući nov sloj preciznosti svom repertoaru.

Njegova radionica postala je mesto gde su se tihi detalji francuske ruralne sredine beležili putem linije i mastila. Izgradio je reputaciju po stvaranju grafika i gravura koje su se fokusirale na specifične botaničke i pejzažne motive. Njegovo delo se često vrtelo oko tekstura drveća i delikatnih formi divljih cvetova. Ove studije nisu bile puki skice, već promišljeni zapisi pejzaža.

• La Grande Bardane (Große Klette am Wasser), 1842
• Angélique sauvage et roseaux (Wilder Engelwurz und Roseaux), 1855

Tehnika i stil

Ežen Bleri je stvarao kroz više različitih medija, neprestano se krećući između uloga grafičara, crtača, slikara i kvačara. Njegova umetnost najviše je cvatila u slobodnim, skiciranim linijama akvatinte i bakroprinta, što je bio izbor savršen za njegovu strast prema hvatanju trenutnih, neposrednih detalja prirodnog sveta. Njegov umetnički pristup definiše neustaljiva ljubav prema radu na otvorenom, navika koja ga je izdvajala od mnogih njegovih kolega kvačara koji su radili isključivo u zatvorenom ambijentu studija. Ova praksa rada en plein air omogućila mu je da direktno posmatra i prenosi suptilne teksture pejzaža na papir.

Njegova ruka često se ocrtavala u pažljivom proučavanju botaničkih detalja i tih, neprimetnih pokreta seoskog predeblja. Fokusirao se na specifičnosti prirode, od načina na koji svetlost pada na potok, do složene strukture divljih biljaka. Ova posvećenost naturalizmu i direktnom posmatranju učinila ga je pionirem koja se tek rađala Barbizonova škola. Njegove grafike i crteži često su težili postizanju osećaja jedinstva kroz sugestivnu kvalitet linije, hvatajući samu atmosferu nekog mesta, umesto njegove ispolirane i idealizovane verzije.

• La Grande Bardane (Große Klette am Wasser), 1842
• Angélique sauvage et roseaux (Wilder Engelwurz und Roseaux), 1855
• Eglise de Criel, 1834

Izložbe i priznanja

Ežen Bleri je bio stalni prisutan gost na godišnjim Pariskim salonima. Njegova dela su se tamo pojavljivala dovoljno često da bi pridobila neprestano pažnju onih koji su koračali izložbenim salama. Godine 1840. osvojio je prvu nagradu, priznanje koje je označilo ključni trenutak u njegovoj karijeri. Nastavio je da uživa naklonost kako javnosti, tako i kritičarima, što je kulminiralo dodelom prestojnog priznanja „Croix“ 1846. godine.

Slava koju je stekao nije bila samo pitanje zvaničnih nagrada. Njegove skice i grafike našle su svoje mesto u kolekcijama koje su vrednovale direktnost njegovih motiva. Sposobnost koju je posedovao da uhvati tihe detalje francuske ruralne sredine omogućila je njegovim printovima da napuste studio i odu u ruke kolekcionara. Neki od njegovih najznačajnijih motiva bili su:

• La Grande Bardane (Große Klette am Wasser), 1842
• Eglise de Criel, 1834
• Angélique sauvage et roseaux, 1855

Njegova reputacija izgrađena je na ovom postepenom gomilanju priznanja. Radom na otvorenom, on je svojim gravurama dao osećaj neposrednosti koji je snažno odjekivao kod tadašnjih posmatrača. Ta duboka povezanost sa prirodnim svetom pomogla je da se njegova dela ne samo vide, već i sačuvaju za buduće generacije.

Nasleđe i uticaj

Prisustvo umetnika kojeg je Ežen Bleri ostavio u istoriji umetnosti oseća se kroz način na koji je pomogao umetnosti da teži naturalizmu Barbizon škole. Pored tokohova kao što su Korot, Dobiñi i Ruso, on je okrenuo pogled ka pejzažu kako bi pronašao direktniji način posmatranja sveta. Njegova navika rada in situ pomogla je da se označi preokret u načinu na koji su umetnici pristupali prirodi, doprinoseći razvoju slikarstva na otvorenom. Ovaj pristup favorizovao je neposrednu, neispoliranu stvarnost scene, nasuprot režiranim kompozicijama prošlosti.

Njegov uticaj se proširio i na radionice drugih umetnika kroz njegov rad kao mentora. Podučavao je grafičara Šarla Meriona, prenoseći mu tehničku osetljivost neophodnu za hvatanje specifičnih tekstura francuske ruralne sredine. Ova umetnička linija pomogla je da se oblikuje način na koji su u decenijama koje su usledile bile gravirane ulične scene i pejzaži.

Danas, tragovi njegovog rada ostaju sačuvani u brojnim kolekcijama. Njegove grafike i crteži čuvaju se u muzeju Norton Simon i u Muzeju umetnosti i istorije grada Ženeve. Ova dela nude uvid u specifičan trenutak u istoriji, kada je urezana linija počela da naglašava slobodniju, skiciranu kvalitetnost kako bi dočarala samu pokretljivost prirode.