Džordž Fredrik Вats

Rano detinjstvo i umetničko obrazovanje

Džordž Fredrik Vats došao je na svet u londonskom Maryleboneu, 23. februara 1817. godine. Njegove rane godine oblikovao je mirni rad njegovog oca, proizvođača klavira, kao i teška senka koju je ostavila smrt majke dok je on još bio mali. Ovaj rani gubitak ostavio je neizbrisiv trag na njegov karakter, možda doprinoseći onoj introspektivnoj dubini koja će kasnije definisati njegov umetnički izraz. Uprkos krhkosti zdravlja tokom ovih formativnih godina, kroz njegovo obrazovanje počela su da se ocrtavaju steady ruka i oštro oko za formu.

Talent ovog dečaka pronašao je svoj prvi pravi pravac sa deset godina, kada je počeo da uči umetnost vajarstva pod vođstvom Williama Behnesa. Ovo rano uranjanje u trodimenzionalnu formu omogućilo mu je da razumije težinu i prisustvo figura mnogo pre nego što je svu svoju pažnju posvetio platnu. Do osamnaestite godine, njegove ambicije su prerasle okvire privatnog studija. Godine 1835. upisao je Royal Academy Schools kao student, težeći da usavrši instinkte koji su se negovali još od njegovog detinjstva.

Uticaj Italije i državni angažmani

Ambicija i jedan trenutak sreće počeli su da vuku mladog umetnika ka grandioznijoj sceni još 1843. godine. Te godine podneo je crtež za takmičenje za dizajn zidnih slika za nove zgrade Parlamenta, što mu je donelo prvu nagradu. Ovaj uspeh otvorio je vrata koja su ga odvela dalje od poznatih ulica Londona, pravo ka toplini Italije. Putovao je tamo od 1843. do 1847. godine, u periodu koji će suštinski preoblikovati njegovu viziju. Na tim italijanskim tierrasima, našao se pod zaštitom britanskog ambasadora, Henryja Foxa, čije je prisustvo pružilo i društvene veze i intelektualnu hranu tokom njegovih formativnih putovanja.

Momentum stečen njegovim ranim uspesima na kraju ga je vratio u službu njegove zemlje. Bio je poveren značajnim zadatkom — kreiranjem freske za zgrade Parlamenta, što je okupiralo njegove ruke i um između 1848. i 1853. godine. Ovaj rad zahtevao je majstorstvo u radu sa velikim formatima i duboko razumevanje načina na koji umetnost može da nastani monumentalne državne prostore. Kroz ove javne dužnosti i vreme provedeno lutajući kroz srce Evrope, njegova umetnost se udaljila od jednostavne reprezentacije ka grandioznim, alegorijskim temama koje će definisati njegove kasnije godine.

Ključna dela i simbolička remek-dela

Njegove ambicije često su sežele ka veličanstvenim dimenzijama ljudskog postojanja, težeći da kroz umetnost mapira samu suštinu duše. Zamislio je ambiciozan projekat poznat kao „Kuća života“, ciklus freski koji je imao za cilj da ilustruje duhovni razvoj i poreklo čovečanstva. Iako je zbog nedostatka pokrovnika ovaj ciklus ostao nedovršen, njegove teme ljubavi i života nastavile su da prožimaju njegove poteze. Godine 1864. okrenuo je pažnju živim ljudima, hvatajući lik glumice Ellen Terry u portretu koji je nastojao da dosegne samu njenu esenciju.

Težina ljudskog iskustva često se manifestovala u njegovim alegorijskim kompozicijama. Godine 1875. stvorio je delo Chaos, rad koji je istraživao interakciju između čovečanstva i prirodnog sveta kroz prizmu filozofske refleksije. Ova težnja ka simbolizmu dostigla je svoj duboki vrhunac 1886. godine završetkom dela Hope. Ova slika, koja postoji u dve verzije, prikazuje figuru tihe odlučnosti usred sumornog, plavokrvnog pejzaža. Umesto da nudi puki optimizam, ovo delo dočarava osećaj ranjivosti i upornu potragu za svetlošću unutar tame.

• Hope (1886)
• Chaos (1875)
• Portrait of Ellen Terry (1864)

Tehnika i umetnički stil

Njegova ruka kretala se sa nemirnom ambicijom, nastojeći da kroz medij ulja na platnu uhvati ono što je nevidljivo. Kroz svoj plodni život, stvorio je oko 800 platana, od kojih je svaki predstavljao korak u dugoj, evoluirajućoj potrazi za vizuelnim jezikom koji bi mogao da izdrži težinu ljudskog iskustva. Nije se zadovoljavao pskim imitacijama života; umesto toga, težio je da unutrašnje borbe duše prevede u formu i boju. Taj nagon vodio ga je ka organskom prelasku sa strukturiranih alegorija simbolističkog pokreta ka svedenijoj, modernoj apstrakciji. Njegovo delo često se nalazi na granici dva sveta, premošćujući jaz između romantičnog simbolizma viktorijanske ere i novonastalih senzibiliteta modernizma.

U svojim kasnijim godinama, jasnoća njegovih subjekata počela je da ustupa mesto dubljem, esencijalizovanom načinu gledanja. Bio je privlačen kosmičkom sintezi, koristeći ponovljene koncepte i alegorijske prikaze kako bi istražio dubine ljudske snage i ludosti. Često je radije prikazivao svoje subjekte sa zatvorenim očima, što je bio izbor koji je otkrivao njegovo rano interesovanje za nesvesni um. Ova tehnika mu je omogućila da prevaziđe specifičnosti ljudskog lica i dohvati nešto univerzalnije. Njegov potezi četkicom i upotreba boje nikada nisu bili namenjeni praćenju prolaznih modnih trendova svog doba, već dubinskom prokopavanju kroz individualnu psihu i večite istine za koje je verovao da su skrivene ispod površine vidljivog sveta.

• Chaos (1875)
• Hope (1886)
• The Minotaur (1885)
• Eve Tempted (1884)

Nasleđe i gde posetiti njegova dela

Uticaj njegove vizije ostao je snažan dugo nakon njegovog odlaska, što mu je donelo počasno priznanje, Order of Merit, 1902. godine. Ovo priznanje odjekuje kroz život posvećen potrazi za dubokim istinama o ljudskom postojanju, izražavama kroz platno i kamen. Prisustvo Džordža Fredrika Vatsa i dalje se oseća u holovima vodećih institucija, gde njegova platna i dalje pozivaju na tiho, introspektivno razmišljanje. U Londonu, Tate Britain čuva nekoliko njegovih značajnih dela, čuvajući težinu njegovih alegorijskih istraživanja za sve one koji koračaju njegovim galerijama.

Za one koji žele da razumeju širinu njegovog kreativnog stvaralaštva, Watts Gallery – Artists' Village u Guildfordu nudi utočište njegovog sećanja. Ovo mesto je posvećeno očuvanju dela njegovog života i poseduje najveću kolekciju njegovih slika, crteža i skulptura. To je prostor u kojem atmosfera njegovog doba ostaje opipljiva, omogućavajući posetiocu da se susretne sa veličinom njegove ambicije u okruženju koje deluje duboko povezano sa njegovim vlastitim duhom.

• Nada (1886)
• Haos (1875)
• Minotaur (1885)
• Eva iskušena (1884)
• Ona će biti zvana žena (1880)